| |     ћирилица | english  
Naslovna
Posetite Srbiju
SIEPA

 

   
 
Kontakt

 

Radno vreme
Ponedeljak - petak: 9:00 – 17:00 časova
Konzularno odeljenje (rad sa strankama):

10:00 - 12:00 časova (podnošenje zahteva za vize)

15:30 - 16:30 časova (preuzimanje pasoša)

Praznici

Adresa
3/50g Niti Marg Chanakyapuri
110021 NjU DELHI
INDIJA

Telefon: + 9111 / 2687-36-61 Lokacija/Mapa

Telefo

Konzularna nadležnost
Faks:     + 9111 / 2688-55-35 Počasni konzuli
Е-mail: embassyofserbiadelhi@hotmail.com  

 

 
Konzularno odeljenje: embassyofserbiadelhi@hotmail.com
 
 
Veb sajt: http://www.newdelhi.mfa.gov.rs  

 


 
Vakcina „AstraZeneka“ stigla u Srbiju

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić dočekao je na aerodromu „Nikola Tesla” avion kojim su u Srbiju dopremljene vakcine kompanije „AstraZeneca“. Predsednik Vučić istakao je da 150.000 doza koje su jutros stigle, znači još 150.000 vakcinisanih u Srbiji, i dodao da Srbija, uz UAE, postaje jedina zemlja u svetu koja ima na raspolaganju više od tri vakcine.

„Zdravlje ljudi je najveća vrednost i ono u šta treba najviše ulagati. Revakcinacija ide posle 12 nedelja, a imamo ugovor za nove doze, tako da ovo znači još 150.000 vakcinisanih u Srbiji. Ponosan sam na Srbiju, na odgovornost i ozbiljnost koju smo pokazali u borbi za zdravlje naših građana, za očuvanje života i napretka ekonomije u našoj zemlji“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik je izrazio zahvalnost premijeru Velike Britanije Borisu Džonsonu, kao i premijeru Indije Narendri Modiju.

„Za ovo je bilo potrebno mnogo truda naše zemlje, ali i naših prijatelja iz Ujedinjenog Kraljevstva i Indije. Molio sam Borisa Džonsona i neke druge u britanskoj Vladi, hvala i indijskom premijeru i ministru spoljnih poslova. Hvala im što su želeli da nas čuju, na pažnji koju su posvetili jednoj maloj Srbiji i što vakcine stižu prvo u Srbiju“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je cena po kojoj su vakcine nabavljene, apsolutno najpovoljnija.

Predsednik Vučić rekao je da Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate postaje treća zemlja koja na raspolaganju ima više od tri vakcine i istakao da će vakcine „AstraZeneca“ biti od sutra na raspolaganju građanima.

Ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud rekla je da je ponosna što je vakcina „AstraZeneca“ razvijena na oksfodskom univerzitetu i da su u njenom razvoju učestvovali i mladi naučnici iz Srbije.

„Radujem se što će vakcina biti dostupna širom sveta i što daje nadu u borbi protiv korona virusa“, rekla je ambasadorka.

Posle današnje isporuke Srbija postaje jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj će građani moći da biraju između četiri različite vakcine protiv korona virusa - američko-nemačke „Pfizer-BioNTech“, ruske „Sputnik V“, kineske „Sinopharm“ i britansko-švedske „AstraZeneca“.

Beograd,

21. februar 2021. godine

Opširnije...
Indija važan višedecenijski partner Srbije



Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorom Republike Indije u Srbiji Subratom Batačardžijem o bilateralnim odnosima dveju zemalja, aktuelnoj epidemijskoj situaciji i mogućnostima uvoza vakcina koje se proizvode i razvijaju u ovoj zemlji.

Brnabić je istakla da je Indija veliki prijatelj i važan partner naše zemlje, sa višedecenijskom tradicijom dobrih međusobnih odnosa i saradnje.

Predsednica Vlade je čestitala Indiji na dosadašnjim uspesima u razvoju vakcina i izrazila uverenje da će one koje su razvijene u ovoj zemlji dati veliki doprinos prevazilaženju krize izazvane pandemijom i postizanju kolektivnog imuniteta građana.

Ambasador je objasnio da je njegova zemlja razvila dve vakcine, a da je ona koju pravi indijski Institut za serume u saradnji sa „Astra Zenekom” dostigla fazu III kliničkih ispitivanja i proizvodnje.

On je istakao da će se u Indiji proizvoditi oko 60 odsto vakcina namenjenih svetskom tržištu i da je uskoro planiran i izvoz vakcine protiv COVID-19.

Prijateljske države, u koje se ubraja Srbija, takođe će, ukoliko postoji interesovanje, moći da dobiju ovu vrstu vakcine, precizirao je Batačardži.

Premijerka je navela da Srbija želi da uveze što veći broj vakcina različitih proizvođača kako bi svojim građanima obezbedila što bolju zaštitu, te da postoji interesovanje za saradnju u ovoj oblasti sa Indijom.

Na sastanku je razgovarano i o nastavku rada Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju, kao i privrednoj saradnji naših zemalja.

Srbija je opredeljena za čvršću saradnju, pre svega, u oblasti poljoprivrede, budući da ova grana privrede igra važnu ulogu u našoj zemlji.

Ambasador Batačardži je ocenio da u Indiji, kao velikoj zemlji uvoznici, postoji mogućnost za veću prisutnost srpskih proizvoda, a kao dobar primer naveo je izvoz jabuka srpskih proizvođača u ovu zemlju i izrazio očekivanje da će ovakvih primera u budućnosti biti mnogo više.

Brnabić je izrazila uverenje da će se uskoro nastaviti i dobra praksa bilateralnih susreta zvaničnika dveju zemalja na visokom i najvišem nivou.

Beograd, 13. januar 2021. godine


 
 
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

24. mart 2021. godine


Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.
 
Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.
 
Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.
 
Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.
 
Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...
 
I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.
 
Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.
 
To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.
 
Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.
 
Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.
 
I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.
 
Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.
 
I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.
 
Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.
 
Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.
 
Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.
 
I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.
 
Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.
 
Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.
 
Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.
 
Srbija koja stvari naziva pravim imenom.
 
Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.
 
Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.
 
Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.
 
I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.
 
Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.
 
Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.
 
Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.
 
Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.
 
I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.
 
Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...
 
I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.
 
Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.
 
A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.
 
Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.
 
I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.
 
I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.
 
A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.
 
Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.
 
Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.
 
Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.
 
I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.
 
I uopšte nije težak put do toga.
 
Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.
 
Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.
 
U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.
 
A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.
 
Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.
 
Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.
 
A nismo.
 
I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.
 
Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.
 
I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.
 
Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.
 
Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.
 
I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.
 
Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.
 

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs


Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol


Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije

08. mart 2021. godine


Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

http://www.youtube.com/watch?v=IFcsVSnZorw


Ministarstvo spoljnih poslova
Dnevne vesti 
Saopštenja 
Foto galerija 


Narodna skupština

Predsednik Republike Srbije

Vlada Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova